fakta.ba

Hasanović: BiH ostvarila ekonomski rast od četiri posto u odnosu na prošlu godinu

Samo za Marx.ba o ekonomskoj situaciji Bosne i Heregovine te…

Samo za Marx.ba o ekonomskoj situaciji Bosne i Heregovine te izazovima sa kojima se naša zemlja suočava, govorio je zamjenik ministra finansija i trezora gospodin Muhamed Hasanović.

U vremenu sve veće globalne povezanosti i ekonomske neizvjesnosti, Ministarstvo finansija ima ključnu ulogu u stvaranju stabilnosti i sigurnosti za našu zemlju, ali i u postizanju održivog razvoja i jačanja naše pozicije na međunarodnoj sceni. Ova institucija predstavlja srce ekonomskog sistema naše zemlje, a njen značaj se ogleda u širokom spektru odgovornosti koje nosi. U to ime, prvi sagovornik portala Marx.ba koji je ispričao svoju Top priču je zamjenik ministra finansija i trezora gospodin Muhamed Hasanović. Gospodin Hasanović je u razgovoru sa nama otkrio kakva je zapravo ekonomska situacija naše zemlje i koji su glavni izazovi sa kojima se BiH trenutno suočava.

“BiH je ostvarila rast od 4% u odnosu na prošlu godinu. Bili smo svjedoci velike inflacije  od 14%, imali smo rast izvoza od 23% i smanjenje nezaposlenih sa 17% na 15%. Ekonomski rast od 1%, nije dovoljno, ali je dobro obzirom da nećemo ući u recesiju u odnosu na druge zemlje. Inflacija već pokazuje usporavanje te je procjena da će do kraja godine biti između 5% do 6%. Politička situacija u državi trenutno otežava ekonomski rast zemlje, te je ključni faktor uspostavljanja kompromisa svih strana za brži ekonomski rast i napredak“, rekao je Hasanović.

U nastavku pročitajte ostatak intervjua.

Marx.ba: “Prije 7 dana ste sa Rezidentnom koordinatoricom UN-a u BiH razgovarali o zelenoj ekonomiji, samoodrživim razvojim ciljevima, povećanju angažmana privatnog sektora i socijalnim reformama. Također ste predali pismo podrške Prijedlogu programa povećanja spremnosti za pandemiju u BiH, možete li nam reći nešto više o tome?”

Hasanović: „Da, predao sam rezidentnoj koordinatorici potpisano pismo podrške Prijedlogu programa povećanja spremnosti za pandemiju u BiH. Ovim projektom je obuhvaćen period od 2024. do 2026. godine i njime se pruža podrška korisnicima iz državnog i nedržavnog sektora širom zemlje. Bespovratnim sredstvima Fonda za pandemiju ćemo jačati nadzore ljudskih i laboratorijskih resursa, te omogućiti popunjavanje ključnih praznina radi postizanja veće otpornosti zemlje na buduće pandemije i zdrastvene krize, a sve s ciljem boljeg pripremanja i ublažavanja posljedica mogućih budućih zdrastvenih kriza.“

 Marx.ba: “Koliki je javni dug BiH, da li je BiH mnogo zadužena, ko su korisnici javnog duga te koliko institucije imaju udjela u javnom dugu?”

Hasanović: „Javni dug u BIH iznosi 13 milijardi KM, te se odnosi na dug u Federaciji, Republici Srpskoj, Brčko Distriktu, kao i dug koji se veže za institucije Bosne i Hercegovine.

Javni dug može pozitivno djelovati na privredu zemlje i njen rast i razvoj ako se koristi za korisne ciljeve kao što su djelatnosti orijentirane na proizvodnju i izvoz. Veća je zaduženost RS u odnosu na FBiH. Zaduženost BiH nije toliko strašna kada poredimo sa drugim zemljama te nismo u crvenoj zoni. Na godišnjem nivou finansiramo javni dug u iznosu oko 1,2 – 1,3 milijardi, što znači da nekih 10% finansiramo godišnje, tako da bi za nekih 10 godina mogli isplatiti čitav dug, ukoliko se ne bi više zaduživali.“

Marx.ba: “Nedavno ste imenovani za šefa pregovaračkog tima za provedbu Sporazuma o pitanjima sukcesije. Šta tačno tretira pitanje o sukcesijama i zašto je jako važno za BiH?”

Hasanović: „Sukcesija podrazumijeva preuzimanja prava i obaveza jedne države ili više njih od strane druge države ili više njih kada je u pitanju određeno područje ili nekretnina.

U slučaju BiH sukcesija se odnosi na prava i obaveze bivše SFRJ koja putem sukcesije pripada jednoj od pravnih nasljednika SFRJ. Ovo pitanje se najviše odnosi na državnu imovinu, te regulisanje svih prava i obaveza koje proizilaze iz sporazuma o sukcesiji izmedju BiH i ostalih članica SFRJ potpisanog 2001. godine. Iz sporazuma koji je napravljen postoji nekoliko aneksa koji se odnose na određene oblasti i to: pokretna i nepokretna imovina, diplomatska i konzularna imovina, finansijska aktiva i pasiva, odnosi se na potraživanja i dugovanja, arhivi, penzije, ostala prava, interesi i obaveze, privatna imovina i stečena prava.

Za svaki aneks se posebno vode pregovori sa svim članicama bivše SFRJ. Na određene teme imamo brže i jednostavnije dogovore, te je vidljiv napredak, dok kod drugih nema napretka, jer ne postoji konsenzus između strana. Dodatno komplikuje situaciju politiziranje određenih tema, kao što je aneks A te nemogućnost postizanja dogovora, konkretno sa Hrvatskom kada je u pitanju aneks G. Pred nama je ozbiljan i težak put obzirom da pitanje sukcesije stoji već 30 godina, ali imam jako puno znanja, volje i želje kako bismo riješili ovo pitanje. Namjeravam u narednom periodu obaviti razgovore sa svim zemljama SFRJ koje su učesnice Sporazuma o sukcesiji.“

Marx.ba: “Kada je riječ o poslovanju i marketingu, poznato je da ste bili jedan od predavača na Ekonomskom fakultetu UNSA u oblasti marketinga te ste u toku svog rada bili na vodećim pozicijama, u velikim firmama kao što su Shell-Orbico, Konzum d.o.o., također u oblasti marketinga i prodaje. Šta je to što Vas je potaklo da iz jednog dinamičnog okruženja, u kojem vlada doza kreativnosti i fleksibilnosti, dođete u javnu instituciju, koja zapravo ne poznaje te termine? Da li postoji neki konkretan razlog za okretanje ka ovoj “političkoj ekonomiji”?”

Hasanović: „Nakon 17 godina rada u realnom sektoru i karijere od pripravnika do direktora i prolaska kroz sve faze razvoja unutar realnog sektora, a obzirom da mi je trenutno 38 godina, smatrao sam da mi je izazov preuzeti ovako važnu i značajnu funkciju, te svojim znanjem, radom i iskustvom probati doprinijeti boljitku naše zemlje.“

Marx.ba: “Kada je u pitanju javno oglašavanje i društvene mreže, smatrate li te mreže, kao što su LinkedIn, Twitter, Facebook, relevantnim za oglašavanje i da li Ministarstvo koristi ove povratne informacije u cilju donošenja odluka?”

Hasanović: „Smatram navedene platforme veoma bitnim za oglašavanje, te ih sve koristim uključujući Instagram i Viber Communty. Trenutno smo u procesu aktivacije YouTube kanala gdje će se moći vidjeti sva moja gostovanja. Sve pomenute društvene mreže su različite i imaju različit profil korisnika. Ministarstvo koristi informacije od strane građana za provođenje određenih odluka te se u skladu s tim provode i javne konsultacije.“

Marx.ba:” I za kraj, s obzirom na Vaše dugogodišnje poslovno iskustvo u privatnom sektoru, a sada i u javnom, imate li neki savjet za bolje poslovanje, veću finansijsku stabilnost i nešto što bi bio vjetar u leđa kada su marketing i nove biznis ideje u pitanju?”

Hasanović: „Definitivno su to investicije te u tom kontekstu moramo više raditi na dovođenju što više investitora u BiH te olakšavanju poslovnog okruženja od otvaranja firme, pronalaska poslovnih prostora do posredovanja pri zapošljavanju itd. Po pitanju toga sam već pokrenuo određene razgovore za formiranje radne grupe – tijela koje će se isključivo baviti investicijama i omogućavanja dovođenja stranih investitora u Bosnu i Hercegovinu.“

Marx.ba

Pratite nas
This message is only visible to admins.
Problem displaying Facebook posts.
Click to show error
Error: Server configuration issue

Copyright © 2023 fakta.ba | Powered by fakta.ba